HR - Ljudski Resursi - Srbija

Poslodavci traže da radnici imaju praktično iskustvo

Kompanijama u Srbiji najviše nedostaju farmaceuti, IT stručnjaci i građevinski inženjeri, a traže se i anesteziolozi i ginekolozi.

Poznavaoci tržišta rada kažu da je ova radna snaga tražena jer fakulteti upisuju nedovoljan broj brucoša, ali i zato što diplomci ne žele da se usavršavaju.

Upoređujući podatke broja nezaposlenih i slobodnih poslova koji su poslodavci prijavili birou rada u prethodnoj i u ovoj godini, u Nacionalnoj službi za zapošljavanje ističu da su najtraženiji IT stručnjaci, inženjeri građevinarstva, anesteziolozi, farmaceuti, ali i oftalmolozi, ginekolozi. U NSZ podsećaju da u savremenom svetu poslovanja kompanije, osim diplome, traže da kandidati za posao imaju odgovarajuća znanja i radne veštine.

Poslodavcima je bitno i da su budući radnici osposobljeni za praktičan rad. Dragoljub Rajić iz Udruženja poslodavaca Srbije kaže da tržištu rada nedostaju ne samo kadrovi već i oni koji su tokom školovanja stekli određena praktična znanja.

- Definitivno postoji deficit IT stručnjaka, kao i stručnjaka u oblasti telekomunikacija. Tu je budućnost i to će nam svakako trebati, zatim stručnjaci za auto-industriju. Mi imamo zastarele koncepte i sa dolaskom “Fijata” i drugih kompanija svakako će nam trebati novi kadrovi. Stručnjaci u oblasti finansija nam takođe nedostaju. I lekari nam fale u određenim strukama, često se pominje da su to anesteziolozi, ali sve zavisi od mesta u Srbiji. Negde u unutrašnjosti ljudi neće da rade, pa zato imamo deficit, u nekim delovima zemlje nedostaju i lekari opšte prakse - navodi Rajić.

Manjak stručnjaka je, kako navode u Privrednoj komori Srbije, indirektna posledica problema domaće privrede u poslednjih dvadesetak godina. Goran Rodić, sekretar Udruženja za građevinarstvo i stambenu privredu PKS, kaže da dobrih građevinskih inženjera nema bez iskustva, a ono se stiče na velikim građevinskim projektima.

- U Srbiji se malo gradilo poslednjih dvadesetak godina i diplomirani inženjeri nisu imali gde da steknu iskustvo. Naši građevinski fakulteti su odlični, ali diplomci teško dolaze do pripravničkog staža, firme ne žele da ih pet-deset godina obučavaju, samo ih gurnu u posao, pa ko preživi - preživi. I mladi nemaju strpljenja da čekaju desetak godina da bi dobili veću platu, pa često menjaju zanimanje. Rešenje su kapitalni poslovi u inostranstvu, na tome sada dosta radimo jer traju duže i tako mladi kadrovi mogu da steknu iskustvo - kaže Rodić.

Boško Nikolić, profesor na Katedri za računarsku tehniku i informatiku Elektrotehničkog fakulteta, potvrđuje da nedostaju IT stručnjaci, a kao jedan od razloga navodi to što je reč o mladim zanimanjima. Obrazovanje stručnih kadrova u ovoj oblasti je počelo relativno skoro, a i dalje se upisuje onaj broj brucoša koji ne odgovara potrebama tržišta.

- Osim Elektrotehničkog fakulteta, gde se 60 studenata upiše na Odsek softverskog inženjerstva i oko 120 na Odsek za računarsku tehniku i informatiku, nema puno fakulteta koji školuju ovaj kadar - ETF, FON, Matematički, privatni univerzitet “Singidunum”, ali je to nedovoljno - navodi Nikolić, koji je i upravnik Računskog centra ETF-a.

Potražnja tržišta je veća jer su i strane firme i njihova predstavništva prisutni u Srbiji, poput “Majkrosofta” i “Gugla”. I to zbog znanja i cene rada naših kadrova, a i zbog tehničkih mogućnosti koje im omogućavaju da iz Srbije rade kao da su u inostranstvu, tako da je taj način rada veoma isplativ stranim firmama.

Podaci Infostuda, sajta posvećenog zapošljavanju i upravljanju ljudskim potencijalima, potvrđuju nedostatak stručnjaka iz sektora farmacije, građevine, medicine i informacionih tehnologija, a Tatjana Vidaković, njihov PR, kaže da je očigledno da ima puno stručnjaka u okviru određenih oblasti, ali ne usko specijalizovanih. Na primer, ima mnogo lekara opšte prakse, ali malo lekara specijalista.

- Traže se stručnjaci koji osim formalnog obrazovanja, imaju završene dodatne kurseve, seminare, specijalizacije, što otvara pitanje potrebe za dodatnim učenjem i nakon diplomiranja. Takođe, evidentno je i da postoji neusklađenost između državne obrazovne politike (upisnih kvota) sa jedne strane i stvarnih potreba tržišta rada - podseća Vidaković.